Мијат роби дворе Хасанбега (Најстарија верзија) 0001    Вино пије Мијате ајдуче 0002    У Вранину под јелом зеленом, 0003    Сам са својих тријест витезова. 0004    Узе Мијо перо и артију, 0005    Пак написа листак књиге биле 0006    А на руке Хасанбеговице: 0007    »Секо моја, Хасанбеговице! 0008    Пошаљи ми пушку бега твога, 0009    А уза њу диван-кабаницу, 0010    Девет пуца виси јој под вратом, 0011    Свако ваља иљаду дуката, 0012    Што је бего у Нимачкој кова’.« 0013    Беговици књига долазила; 0014    Кад је млада књигу разумила, 0015    Књигу штије, а на њу се смије, 0016    Ову штије, другу написује, 0017    Пак је шаље Мијату ајдуку: 0018    »Ах, мој побро, Мијате ајдуче, 0019    Не бојим се тебе, побратиме, 0020    Ма ни твојих тридесет ајдука, 0021    Док с’ у мене камене авлије.« 0022    Кад Мијату књига долазила, 0023    Књигу штије, зубим’ пошкрипљује, 0024    Пак узимље перо и артију, 0025    И он пише листак књиге биле, 0026    Пак је шаље старцу Варићаку: 0027    »Побратиме, старче Варићаку, 0028    Скупи, брате, тријест добрих друга 0029    Оди к мени у Врану планину!« 0030    Другу књигу Мијо написује, 0031    Пак је шаље Виду Жеравици: 0032    »Да ти бора, Виде Жеравица! 0033    Скупи, брате, тријест добрих друга, 0034    Оди к мени у Врану планину!« 0035    Кад је к њима књига долетила, 0036    Сакупише жестоке јунаке 0037    И одоше у Врану планину 0038    И туте се они сакупише, 0039    Туте јиду меса печенога 0040    И онога либа бијелога 0041    И онога вина црљенога. 0042    Отолем се здраво подигоше 0043    И одоше горицом зеленом. 0044    Кад су дошли срид горе зелене, 0045    Туте бише дунај-вода ладна, 0046    Туте бише биљарице младе: 0047    Платно перу биљарице младе. 0048    Божју им је помоћ називао: 0049    »Божја помоћ, биљарице младе, 0050    Бора вами, биљарице младе, 0051    Каж’те право, тако биле здраво, 0052    Је л’ у дворих Хасанбего млади?« 0053    Њему веле биљарице младе: 0054    »А на виру, мили господаре! 0055    Ми оћемо повидити право: 0056    Бего није у бијелу двору, 0057    Јер је иша’ до Млетака равних, 0058    Отиша’ је чоју куповати 0059    За млађене робиње дивојке.« 0060    Кад је Мијо ричи разумио, 0061    Машио се у жеп од доламе, 0062    Извадио шаку дукат’ златних: 0063    »А на вами, биљарице младе, 0064    Чим ћете се рујна напит вина.« 0065    Отолем се Мијо подигао, 0066    Зарана је дворе опсиднуо 0067    Бојним копјем и свитлим оружјем. 0068    Кад је било ноћи о поноћи, 0069    Врло цвили Виде Жеравица: 0070    »Ајме мени, госпојице моја! 0071    У твому сам двору остарила, 0072    Да би Бог да’, госпојице моја, 0073    Да би у њем и душу пустила!« 0074    То не чује нитко од никога, 0075    Већ то чула госпојица млада, 0076    Пак робињу своју дозивала: 0077    »Устај ми се, робињице моја, 0078    Ено цвили сиротица јадна, 0079    Оно цвили на двору нашему.« 0080    Робињица њојзи одговара: 0081    »Не будали, госпојице моја, 0082    У ноћи се врата не отвора.« 0083    Кад то чула госпојица млада, 0084    Устала се кано и помамна, 0085    Распасана брез свиона паса, 0086    Босонога брез свилних пашмага, 0087    Тер ми биле растворала дворе. 0088    Кад Мијата јадна угледала, 0089    Одма’ се је јаду домислила, 0090    Ал јој вели Мијате ајдуче: 0091    »Кажи благо, госпојице моја, 0092    Кажи благо ди је бега твога!« 0093    Води њега у камере млада, 0094    Дино има чоје свакојаке, 0095    Али њојзи Мијат одговара: 0096    »А на виру, госпојице моја, 0097    Није моја дружиница гола, 0098    А за твојом чојом свакојаком.« 0099    Удара је перним буздованом: 0100    Куд је које перо дотицало, 0101    Унде јести крвце проливало. 0102    Увела га у камеру млада, 0103    Давала му вина и ракије, 0104    Али њојзи Мијо одговара: 0105    »А на виру, госпојице моја, 0106    Није моја дружиница жедна 0107    Ни твојега вина ни ракије.« 0108    На сандук је Мијо ударио, 0109    Дино јесте све бегово благо: 0110    На везену од злата кошуљу. 0111    Беговица Мији говорила: 0112    »А на виру, Мијате ајдуче, 0113    Не носи ми од злата кошуљу, 0114    Јер је мени скоро дарована.« 0115    Али Мијо њојзи одговара: 0116    »А на виру, госпојице моја, 0117    Носит ћу је вирној љуби мојој, 0118    Већ да би се вести научила. 0119    Ево теби, тврду виру дајем, 0120    Вратит ћу је до петнаест дана.« 0121    Туте они благо покупише, 0122    Отолем се здраво повратише. 0123    Кад су били срид горе зелене, 0124    Туте они благо подилише, 0125    Не допала њег златна кошуља, 0126    Већ допала Вида Жеравице ... 0127    Кад то види Мијате ајдуче, 0128    Он напише листак књиге биле 0129    А на руке Хасанбеговице: 0130    »Секо моја, Хасанбеговице, 0131    А ми јесмо подилили благо, 0132    Не допала мене кошуљица, 0133    Допала је Вида Жеравице: 0134    Вези другу, не надај се оној! 0135    И да си ми здраво и весело, 0136    Поздрави ми драгог Асу твога!«